Пожар се у почетној фази може угасити буквално чашом воде. Када се разбукти, када се отргне контроли, за велики пожар – никада нема довољно људства. Зато је превенција и едукација грађана веома битна, као и присуство обучених добровољних ватрогасаца, који у случају већих катастрофа прискачу у помоћ професионалној ватрогасно спасилачкој јединици.
Шумске пожаре одликује углавном и дуготрајно гашење – јер се борба са ватром зна продужити и на неколико дана. Није неопходно подсећати колики је значај шума за једно друштво и локалну заједницу у контексту климатских промена око којих постоје бројне научне несугласице, али смо сви сагласни да се оне данас дешавају и да последице видимо, и кроз повећање температуре, као и кроз повећање сушних периода који значајно утичу на могућност избијања пожара и њихових последица. Шума има двоструко велики значај по питању климатских промена, а заштитом шума ми доприносимо смањењу утицаја на климатске промене.
Добровољна ватрогасна друштва требало би, према Закону о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, да буду препозната од стране локалних самоуправа које би требало да финансирају њихов рад. Данас је ситуација специфична: држава је препознала добровољно ватрогаство и интензивно га пројектно финансира, а локалне власти се још увек тешко анимирају да помогну развоју ДВД-ова у материјалном и финансијском погледу.
Иако је град Краљево прогласио Градски ватрогасни савез субјектом од посебног значаја за заштиту и спасавање, плодови тог признања још увек нису видљиви. Савез се у име својих чланица недавно обратио граду за помоћ у финансирању активности и одржавања техничке опреме и у обезбеђивању подстицаја и повластица за чланове добровољних ватрогасних јединица, што проистиче из Закона о добровољном ватрогаству.
Ми смо, захваљујући опреми који смо успели да добијемо реализацијом пројеката Министарства унутрашњих послова прошле године опремили наших седам ватрогасних друштава под Градским ватрогасним савезом, а ове године основали смо ново друштво у Матарушкој Бањи, које је при крају испуњавања свих материјално – техничких услова за регистрацију према Закону о добровољном ватрогаству, па очекујемо да ће и то бањско лечилиште од следеће године бити сигурније и заштићеније од пожара и других ванредних ситуација.
Пројектни тим ДВД-а марљивим радом успева да обезбеди минимум финансирања својих активности, претежно у делу оснаживања друштава и повећања видљивости организација у локалној заједници, са акцентом на еколошку компоненту заштите животне средине. Истичемо већ другу годину спровођења пројекта “Заједно можемо да заштитимо наше шуме”, финансирану од стране Шведске, и овогодишњу организацију еко кампа на Гочу „Шуме су плућа наше планете – заштитимо их“.
Константно се трудимо да ојачамо наше капацитете, а пројектом у сарадњи са Младим истраживачима Србије смо то још још више урадили. Женска ватрогасна секција је нешто најбоље што се десило ДВД-у Краљево, а Пројектни тим је превазишао сва очекивања. Заједно смо у оквиру прошлогодишњег ЕКОСИСТЕМ пројекта одрадили Стратегију развоја нашег савеза и ватрогасних друштва у оквиру савеза за следећих пет година, а на нама је успешна реализација усвојеног.
Као добар пример остваривања записаног у Стратегији, ове године евидентно је јачање сарадње са планинарским друштвима на подручју града Краљева, са којима је потписан и Споразум о сарадњи у заштити шума, јер нашим планинарима је околина Краљева полигон за извођење активности. Планинари су по многима најпозванији да се укључе у системску заштиту шума и противпожарне активности управо јер најбоље познају тај терен, а и физички су најспремнији да заштите наше шуме и планине од евентуалне опасности од пожара. Споразумом о заштити шума смо институционализовали те наше заједничке активности, а круна те сарадње је опремање планинарских домова ватрогасном опремом, за почетак напртњачама за ручно гашење пожара водом, које су се показале као најделотворније оруђе у борби са ватреном стихијом.
Градски ватрогасни савез у сарадњи са Ватрогасним савезом Србије вредно ради и на обезбеђивању ватрогасних возила за друштва која их још увек немају. Четири друштва имају минимум једно возило на располагању а возило у Буковици која има проблем са несташицама воде користи се и за наводњавање. ДВД Студеница користи помоћ истоименог манастира који је за потребе своје противпожарне заштите набавио једно ватрогасно возило, а постоје најаве донација у возилима за сва друштва која их за сада немају.
Постоји и свуда присутни проблем напуштања сеоских средина, имамо ситуацију да је просек година мештана, а и добровољних ватрогасаца у појединим селима преко 60 година старости, те је потребно доста труда у основним ватрогасним организацијама да се оперативност друштава одржи на одговарајућем нивоу. Покушавамо да у рад ДВД-ова укључимо и месне заједнице, сарађујемо са Цивилном заштитом, активни смо на едукацији у области превенције пожара, а организујемо и квизове знања са децом основношколског узраста и радимо на све начине који доприносе већој видљивости добровољног ватрогаства, а самим тим и сигурнијем и бољем друштву. Радимо едукације за наше чланство о Поглављу 27 и о томе како активни грађани и представници цивилног сектора могу да се укључе у креирање локалних јавних политика везаних за заштиту шума. Радили смо и противпожарну едукацију младих добровољаца, формирали смо Омладински клуб чији су чланови прошле године прошли противпожарну обуку како бисмо ојачали чланство добровољних ватрогасних друштава.
Закључак је да марљивим радом резултати постају све видљивији. Свако улагање у добровољно ватрогаство ће се вишеструко вратити локалној заједници, кроз већу заштиту од пожара и појачану превенцију. Позивамо заинтересоване грађане Краљева да се придруже својој локалној добровољној ватрогасној организацији, јер на тај начин, бројно ојачани, уз адекватну материјално техничку опремљеност, бићемо спремни да адекватно одговоримо на евентуалне изазове који нас чекају у будућности.
Пројекат који се реализује у оквиру ЕКО-СИСТЕМ програма – подршка реформама у заштити животне средине „Заједно можемо да заштитимо наше шуме 2” је део активности у оквиру програма ЕКО-СИСТЕМ који реализују Млади истраживачи Србије, а подржава Шведска.